Postoje pumpe za gorivo izvan rezervoara i one koje su uronjene u rezervoar, a današnji, noviji automobili ipak najčešće imaju upravo onu pumpu za gorivo koja je uronjena u rezervoar.
Za pumpe za gorivo bitno je da se ne vozimo previše na rezervi jer takva vožnja uveliko oštećuje samu pumpu, odnosno smanjuje njen vijek trajanja. Zanimljivo je da kod onih vozila kod kojih je pumpa smještena u rezervoar goriva, samo gorivo zapravo ima ulogu hlađenja pumpe. Upravo iz tog razloga nije dobro dugo i često voziti na rezervi goriva. Takođe, u polupraznom rezervoaru stvara se isparavanje, a ono pak stvara koroziju, što je još jedan od razloga bržeg propadanja pumpe.
Još do početka devedesetih godina pumpa za gorivo bila je smještena u motoru i radila je na principu membrane te se pokretala mehaničkim putem. Tih godina u vozila se počeo uvoditi sistem za ubrizgavanje goriva, a pri tome je trebao mnogo veći pritisak kako bi se gorivo stalno dovodilo do sistema. Ove stare mehaničke pumpe mogle su nabiti tek pedeset odsto potrebnog pritiska pa su se uvele električne pumpe za goriva koje nabijaju i desetak puta veći pritisak. Električne pumpe danas kontrolišu računari pri čemu su one mnogo praktičnije, ali i kada se pojavi neki problem, znatno je skuplji i komplikovaniji.
Da bi motor s unutrašnjim sagorijevanjem u našim vozilima funkcionisao, potrebno je sistem za ubrizgavanje konstantno snabdijevati gorivom. Ovo je zadatak koji obavlja pumpa za gorivo i to u kombinaciji s filterom goriva i rezervoarom. Pumpa zapravo dizne snabdijeva određenim pritiskom, ali i količinom goriva. Kada mi okrenemo ključ, računar na nekoliko sekundi uključuje pumpu i započinje cijeli proces. Računar dozvoljava rad pumpi samo dok motor radi. Ovo je sigurnosna stavka.
Vrlo je bitno da se redovno mijenjati filter goriva jer on neposredno štiti pumpu. S obzirom da gorivo može da bude lošeg kvaliteta u filteru se zadržavaju razne nečistoće. Pumpa kroz filter šalje gorivo, a kada je u filteru mnogo nečistoće, pumpa se jako muči i nakon nekog vremena će se oštetiti.
Najčešći znak da pumpa ne valja je kada automobil uopšte ne može upaliti. Ipak, često se događa da pumpa nije posve otkazala već ubrizgava određenu količinu goriva koja nije dovoljna. U određenim slučajevima sama pumpa će upozoriti da nešto ne valja. Na primjer, ako je malo goriva i ona se pregrijala, motor će se ugasiti nakon dvadesetak minuta. Kada se pumpa malo ohladi, otprilike za kojih pola sata, motor će opet moći upaliti.
Najčešće benzinski motori imaju pumpu za gorivo, dok dizelska vozila imaju tzv. boš pumpu koja stvara vakuum i tako vuče određenu količinu dizela potrebnu za rad motora.
Kako bilo, ako morate promijeniti cijelu pumpu za gorivo, radi se o velikom trošku. Popravak je mnogo jeftiniji nego zamjena cijele pumpe. Takođe, i ako morate zamijeniti pumpu, najbolje je kupiti novu i dati je ovlaštenim osobama da je postave. Zbog nedostatka novca ljudi često sami stavljaju pumpe ili staru zamjenjuju drugom starom, korištenu, pri čemu se problem može dodatno povećati.
(Silux.hr)