Brazilska vojska spremna je da odbrani prašumu Amazonije, izjavio je danas komandant oružanih snaga Brazila Edson Leal Pužol, dok se povećava međunarodni pritisak na tu zemlju i traži veća akcija u borbi protiv šumskih požara.
"Za one nesmotrene koji insistiraju na očuvanju svrhe brazilske Amazonije, ne pravite grešku, vojnici će uvek biti spremni da brane i odbiju svaku vrstu pretnje", rekao je Pužol na obeležavanju Dana vojnika u Braziliji, prenosi Rojters.
Francuski predsednik Emanuel Makron i generalni sekretar UN Antonio Gutereš ranije su na Tviteru izrazili zabrinutost zbog rekordnog broja požara koji su zahvatili Amazoniju, uništavajući šumu koja je bedem sveta u borbi protiv klimatskih promena.
Makron je upozorio da požari koji haraju brazilskom Amazonijom predstavljaju "međunarodnu krizu" i pozvao članice G7 da razgovaraju o tom problemu na samitu u Bijaricu, u Francuskoj ovog vikenda.
"Naša kuća je u plamenu. Bukvalno. Gori Amazonija, pluća naše planete koja proizvode 20 odsto kiseonika. To je međunarodna kriza. Članice G7, vidimo se za dva dana kada ćemo razgovarati o tom problemu", napisao je francuski predsednik na Tviteru.
Brazilski predsednik Žair Bolsorano je ljutito odgovorio da zemlje koje doniraju novac za zaštitu šuma u Amazoniji, koje su ove godine zahvatili nezapamćeni požari, ne rade to iz "milosrđa", već da bi se mešale u unutrašnje stvari Brazila.
DOMOROCI AMAZONIJE: DAĆEMO POSLEDNjU KAP KRVI DA SPASIMO ŠUMU
Dok požari besne u Amazoniji, pripadnici autohtonog brazilskog plemena Mura zavetovali su se da će do posljednjeg atoma snaga braniti svoju zemlju.
Najveća šuma na svetu, Amazonija je značajno skladište ugljenika koji usporava tempo globalnog zagrevanja, piše BBC i dodaje da je zovu i plućima planete, jer osim apsorpcije CO2, ona obezbeđuje 20 odsto svetskih zaliha kiseonika.
Takođe, Amazonija je i dom za oko tri miliona vrsta biljaka i životinja i dom za oko milion autohtonih stanovnika.
"Ovo je potpuno uništenje. Ako treba, daću posljednju kap krvi kako bih spasio ovu šumu“, rekao je Raimundo Mura, pripadnik plemena Mura.
On je dodao da je svo drveće nekada bilo živo i imalo je pravo na to.
"Sada ljudi žele da ga unište. Mi ćemo pokušati da zaštitimo ovo područje, prirodu, drveće i životinje", dodao je. Kako je rekao, njegovo pleme je godinama tu, dok još nije bilo struje ili pristupnih cesta.
"A sada se svaki dan suočavamo s krčenjem šuma i otimanjem zemlje. Tužni smo jer šuma konstantno umire", rekao je Handeh Vakana Mura, takođe pripadnik tog plemena.
"Već sada primećujemo da se menja klima. Svetu je potrebna ova šuma. Potrebna je nama i našoj deci", rekao je.