NIKO ne zna tačan podatak koliko su figura omanjeg bucmastog čoveka u odelu i sa kapom roštiljdžije leskovački zvaničnici poklonili gostima tradicionalne privredno-turističke manifestacije, ali se zna da je baš taj "čikica sa brkovima" prvi i pravi suvenir čuvene "Roštiljijade". Nema zvanično ovaj status, za njega se sam izborio, a ime je spontano dobio. Krstili su ga gosti festivala roštilja i nazvali ga, logično, "roštiljko". Kao što mu se u "životu" sve spontano dešava, "roštiljko" se spontano i "rodio" u radionici Leskovčanke Slađane Mladenović.
- U Leskovcu je živeo čika Rale, došao je ovde za vreme rata iz Banjaluke. Bio je prijatelj mog supruga. Iako nije imao akademsko obrazovanje, bio je veliki talenat za crtanje i vajanje. Jednog jutra sam u našoj radionici, posle "veselog muškog druženja", na zidu zatekla crtež koji me je oduševio. Bio je to stilizovani lik našeg kuma Dragana Šerića Šere. Čika Rale je tim crtežom pokazao svu simpatičnost tog čoveka, a ja sam odmah pomislila da je to model za novi suvenir koji ćemo posvetiti "Roštiljijadi" - priča Slađana.
MNOGI su ubeđeni da je "roštiljko" nastao pre tri decenije kada je održan prvi festival roštilja u gradu na Veternici.
- Zamolila sam čika Raleta da mi napravi njegovu glavu u glini, a onda sam ja to posle razrađivala, kombinacijom različitih materijala, skoro godinu dana, tako da smo mu prvi rođendan proslavili 2008. godine - smeje se Slađana.
"Roštiljko" je ubrzo osvojio simpatije velikog broja ljudi, tako da ga sada ima svuda po svetu. Pravi se u najvećoj meri od gipsa, sa malim primesama i drugih komponenata, a Slađana se brine o njegovom odelu, decenijama u krojačkom zanatu.
- Ni sama ne znam koliko sam tih suvenira napravila. Svake godine jednu količinu otkupi Turistička organizacija, a ostalo prodam tokom trajanja manifestacije na štandu u centru grada. Kupuju ljudi iz različitih zemalja, ali i Leskovčani kao poklon svojim gostima i poslovnim parnerima. Bez "roštiljka" ne može da prođe nijedno događanje vezano za našu "Roštiljijadu" - ističe ova kreativna žena, koja pravi i druge raznovrsne suvenire i brojne magnete za kupce sa plićim džepom.
NjEN "roštiljko" nikada nije proglašen zvaničnim suvenirom. Takvu proceduru nikada nije ni pokušala da pokrene.
- Meni je dovoljno to što niko od posetilaca "Roštiljijade" ne ostane ravnodušan. Fotografišu štand i dele komplimente. Planiram da mu sledeće godine, ako me zdravlje posluži, napravim drugaricu. Da ima društvo. Nema smisla da bude sam - dodaje Slađana.
Ona sve suvenire pravi sama jer ne može da nađe nekog ko bi joj u tome pomogao. U ovom poslu od koga može lepo i da se živi, uživa.
- Krenem od maja da se pripremam i do avgusta napravim dovoljne količine "roštiljka", ali uporedo sa tim radim i druge suvenire. Mene sve to odmara i smiruje. Kroz ovaj posao sam mnogo lepih stvari doživela, tako da bih ga ponekad radila i za džabe - zaključuje Slađana.
PODRŠKA
Zanimljivi suveniri nastaju u Slađaninoj kućnoj radionici. Prošle godine je na konkursu lokalne samouprave za podršku malom biznisu dobila mašinu za vez, vrednu 300.000 dinara, pa je počela da pravi i lutkice obučene u narodnu nošnju. Ranije je od mekanih materijala radila dečje igračke, a autor je i dela za suvenir "Kupusijade" u Mrčajevcima.