VLADA u Damasku pozvala je u utorak Kurde da pređu na njenu stranu, pošto su ih SAD, njihovi doskorašnji saveznici, ostavili na milost i nemilost Turske.
Dok je Ankara najavljivala vojnu operaciju protiv Kurda, koje smatra teroristima, zamenik sirijskog ministra spoljnih poslova Fejsal Mekdad ih je pozvao da se pridruže vlastima u Damasku, a ne da se "bace u ponor" turske kopnene invazije. Mekdad je poručio i da će Sirija braniti svoju teritoriju i neće prihvatiti okupaciju.
Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp, koji je praktično dan ranije dao "zeleno svetlo" za tursku ofanzivu povlačenjem trupa SAD iz ovog dela Sirije, gde je doskora Amerika pomagala savezničkim Kurdima, u utorak je poslao drugačije signale.
Tramp je, naime, uveravao da nije "napustio" Kurde i da će im SAD i dalje pomagati finansijski i oružjem. Istovremeno je upozorio Erdogana da će ničim neizazvane i nepotrebne akcije Ankare biti razorne za tursku ekonomiju i krhku valutu, na šta je turski potpredsednik Fuat Okaj poručio da njegova zemlja ne deluje po pretnjama, već da ima svoj način odgovora na pitanja opasnosti po nacionalnu bezbednost.
No, Tramp je i branio odnos sa Turskom, rekavši da mnogi zaboravljaju da je ona veliki trgovinski partner SAD, članica NATO i da učestvuje u izradi vojnih aviona F-35. A onda je američki predsednik najavio da će se sastati s Erdoganom 13. novembra u Beloj kući.
Sirijski ustanici kojima pomaže Turska
Pojedini analitičari u SAD smatraju da je potpuna invazija na kurdske oblasti malo verovatna, ali da pomaže saveznicima Ankare u Trampovoj administraciji, koji veruju da su odnosi sa Turcima isuviše vredni da se žrtvuju za Kurde.
Kurdi najviše strahuju od gubitka autonomije koju su stekli tokom rata u Siriji. Kurdske vlasti u severnoj Siriji sad najavljuju razgovore sa Damaskom, ali i Rusijom, o tome kako da se izbegne ili spreči napad Turske.
Za to vreme, iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif rekao je, u telefonskom razgovoru s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, da se Iran protivi vojnoj akciji Ankare u Siriji i apelovao na poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje. Teheran smatra da ta vojna operacija ne bi rešila turske brige oko bezbednosti, ali bi izazvala veliku štetu i humanitarne probleme. I Nemačka je upozorila da bi ponovo mogao da se dogodi haotičan priliv migranata, dok su Grčka i Kipar na sastanku ministara EU upozorili na alarmantan porast broja izbeglica iz Turske. EU se plaši ponavljanja migrantske krize, koja je dovela do ogorčene podele među zemljama tog bloka, kao i porasta podrške populistima.
U ČETIRI DRŽAVE
KURDI pretežno naseljavaju područje koje obuhvata delove jugoistočne Turske, severozapadnog Irana, severnog Iraka i severne Sirije. Kulturološki, istorijski i lingvistički su klasifikovani kao deo iranskih naroda. Procenjuje se da ih ima do čak 45 miliona, od čega ogromna većina živi u ove četiri države.