Dok ceo svet i dalje prati zbivanja u Boliviji nakon ostavke predsednika Eva Moralesa, u centrumedijskog interesa ponovo je došao jedan tamošnji Hrvat kojeg smenjenipredsednik optužuje da je glavni krivac za krvave nerede u kojima se tražila njegova ostavka.
Rečje o Branku Marinkoviću, bolivijskom veleposlaniku i multimilijarderu koji već godinama slovi kao najljući neprijatelj bivšeg predsednika Moralesa.
Morales je u optužbama na račun Marinkovića išao tako daleko da je čak izjavljivao kako "želi po hrvatskom receptu iz Jugoslavije"da cepa i Boliviju.
Istovremeno, Marinković se uporno poziva na svog oca i porodicu koja se borila u partizanima protiv nacista. Uprkossvemu, Marinkovića i dalje povezuju s ustaškim pokretom, prozivaju ga za rasizam prema autohtonom stanovništvu ali i ekstremizam.
Otvoreno neprijateljstvo između Moralesa i ovog Hrvata traje već više od 12 godina.Zato je potrebnovratiti se u istoriju.
Za danas 52-godišnjeg Branka Marinkovića hrvatska je javnost prvi put saznala u centralnom televizijskom dnevniku davne 2007. godine. Reportaža je počela rečima:
"Četiri bogate bolivijske provincije prete autonomijom, a na čelu autonomaša je naš čovek – Branko Marinković, porekloms Brača."
Vest je stigla na dan kad je predsednik Evo Morales u glavnom gradu La Pazu, na zapadu zemlje, slavio prihvatanjenovog predloga Ustava koji bi mu omogućio da ostane na vlasti sve do 2018. godine.
Te 2007. imao je podršku najsiromašnijih i najbrojnijih Bolivijaca koji su masovno izašli na ulice i oduševljeno pozdravljali novouspostavljeni socijalizam, radujući se, kako su govorili – pravednijoj raspodeli bogatstava u najsiromašnijoj latinoameričkoj zemlji.
Morales je tada pred razdraganim masama najavio bolje dane i svetliju budućnost za sirotinju, no već tada su iz stranke Podemos sve to smatrali besmislenim, jer predlog novog Ustava nije bio izglasan uz potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu, a morao je da prođei na referendumu.
Međutim,Evo Morales i njegov Pokret usocijalizam (MAS), uživali su podršku naroda. Jedan autohtoni Bolivijac u kameru je izdeklamovao:
"Protiv toga su samo veleposlanici- gazde. Od devet bolivijskih pokrajina, četiri su najbogatije sa velikim zalihama prirodnog plina." Te četiri, koje ujedno graniče s Brazilom, bile su redom: najsevernija Pando, pa Beni, zatim Santa Cruz i Tarija na jugu.
Da su kojim slučajem zaista uspeli da izboreautonomiju, pokrile bi teritorijuveću od polovineBolivije, koja je površinskivelika kao dveFrancuske.
I dok se na zapadu Bolivije, u La Pazu, slavio novi pravedniji poredak, istok Bolivije u svom je središtu – Santa Cruz de la Sierri – okupio skoro isti broj ljudi na ulici koji su skandirali tražeći autonomiju.
Pred masom su se smenjivali govornici, a jedan koji je dobio najglasniji aplauzbio je upravo Branko Marinković, predsednik Građanskog odbora za Santa Cruz, koji je predstavio Statut o autonomiji.
"Gospodine predsedniče, predlažemo Vam da pročitate naš Statut kako biste mogli shvatiti da je to autonomija jedinstva, a ne otcepljenja", rekao je nakon čega je usledio gromoglasni aplauzstotina hiljada ljudi.
Naime, četiri provincije tražile su da deovelike zarade od prodaje plina, a koji odlazi cenralnoj vlasti u La Pazu, ostane u njihovim rukama.
Već tada situacija je bila na rubu građanskog rata. Umesto da pročita Statut o autonomiji, Evo Morales poslao je 500-tinjak policajaca u neposlušne pokrajine, a susedni Brazil poslao je na svoju granicu prema Boliviji vojsku kako bi, u slučaju eskalacije, zaštitio i evakuirao oko 250.000 Brazilaca koji žive u provinciji Santa Cruz.
Nakon tih događaja dve godine se nije ništa znalo o Branku Marinkoviću, da bi 16. aprila 2009. godine stigla dramatična vest.
Bolivijska policija u Santa Cruz de la Sierri, gradu u kome živi Marinković i u kojem je bilo središte autonomskogpokreta, došlo do sukoba s terorističkom grupom.
Policija je u noćnoj akciji ubila Eduarda RozsuFloresa, zvanog Chico. O ovom Bolivijcu snimljeno je u Hrvatskoj nekoliko filmova, a poznat je po tome što se borio u građanskom ratu i učestvovao u odbrani Laslova.
Bolivijske tajne službe dobile su tada dojavu da grupa pobunjenika namerava da izvrši atentat na Moralesa, a kad su saznali da se u gradu sakupljaju jake policijske i protivterorističkesnage, grupa pobunjenika se sakrila u hotelu Las Americas.
Međutim,u ranim jutarnjim satima elitne grupeupale su u hotel i tom prilikom ubile Chica. Deo grupemorao je da napusti hitno Boliviju, a policija je kasnije, kako su javili, pronašla nekoliko skloništa u kojima se čuvala veća količina oružja, kao i popis ljudi koje je grupatrebalo da ubije.
U toj intervenciji policijskih specijalaca, osim Chica, ubijen je i Irac Michael Dwyer, i Mađar Arpad Magyarosi, dok su dvojica uhapšena. Bili su to takođe,Bolivijac hrvatskih korena Mario Francisco Tadić i Mađar Elod Taso. Branko Marinković bio je među 17-oricom koji su hitno morali da napusteBoliviju jer je Morales upravo za Marinkovića tvrdio da je hrvatski separatist koji želi i Boliviju da podeli i proglasi autonomiju dela zemlje.
Ujedno, bolivijski državni tužilacje tvrdio kako je tokomistrage utvrđeno da je Branko Marinković finansijski podržavao zaverenike sa200 hiljada dolara, a s njima je doveden u vezu čak i guverner Santa Cruza Ruben Costas, koji im je navodno garantovao sigurno utočište. Moralesovi protivnici tvrdili su da je cela akcija u hotelu Las Americas bila obična režija tajnih službi i čista egzekucija, aliMorales je ostao pri svom stavu.
Rekao je da Marinković navodno ima veliku moć i svoje pristalice u Santa Cruzu, i to među vlasnicima nalazišta plina i ostalim bogatim veleposlanicima, u koje spada i sam Marinković.
Ipak, 2010. godine nedeljnik 'Globus' stupio je u kontakt s Marinkovićem koji je svaku mogućnost zavere protiv Moralesa odlučno odbacio:
"Bolivija je postala narko-država u kojoj je koncentrisanamafija iz celoga sveta, čiji ljudi stradaju u krvavim obračunima. Zavladala je neviđena represija i ukinuta je sloboda izražavanja i govora. Nevini ljudi završavaju u zatvoru", rekao je tada Marinković.
Naglasio je da, ako je nekome ugrožen život, onda je to on, a nikako Morales koji izmišlja optužbe na njegov račun i to koristi kao razlog da njegova vlast progoni svoje neistomišljenike:
"Više nemam legalnog načina da se od toga branim pa sam protiv bolivijske vlade podneo međunarodnu tužbu za povredu ljudskih prava", rekao je tada Marinković, koji se sumnjičio i da je bio upleten u ubistvonekolicine Srba u toj zemlji.
"Iz medija sam saznao da je nekolicina Srba ubijena u mafijaškom obračunu. Na čelu narko-mafije je Evo Morales i njegova je policija, sigurno, povezana s ovim krvoprolićem, kao što je bila i u mnogo sličnih slučajeva dosad. Da bi se opravdali, upiru prstom u mene", odgovorio je Marinković i već tada najavio da će se vratiti u Santa Cruz de la Sierra u kojem živi i njegova porodica, i gde ima firmukoja se bavi poljoprivredom.
Međutim, umesto u Boliviju, Marinković se iz SAD-a preselio u susedni Brazil gde živi i danas. To je još jedan razlog zbog kogasu Morales i njegove pristaliceuvereni da upravo Marinković rukovodi nasilnim prosvjedima koji se već tjednima svakodnevno odvijaju na ulicama bolivijskih gradova.
Otac Branka Marinkovića, bivši je partizan s ostrva Brač i odselio se u Boliviju sredinom 50-ih godina prošlog veka.
Oženio se za Crnogorku i tamo su počeli novi život. U međuvremenu, Marinkovići su postali jedna od najbogatijih bolivijskih porodica.
Danas 52-godišnji Branko Marinković prozvan je "kraljem soje", a ima i udela u lokalnoj ‘Banco Economico’.
Politički se aktivirao i našao se na čelu opozicionestranke Građanski odbor Santa Cruza. Iako se kao nove vođepobune spominju i drugi opozicioničelnici, ime Branka Marinkovićasve se češće spominje kao mogućiMoralesov nasednika.
Hoće li Hrvat postati novi bolivijski predsednik moglo bi da se sazna u narednim mesecima. Trenutno je sigurno da je protiv Moralesa ustao i narod koji ga je sve do nedavno svesrdno podržavao.
Naime, prošle godine Morales je trebaloda ode s vlasti, no on je izigravao Ustav i zakone kako bi mogao da se takmiči za još jedan mandat, a onda je i lažirao rezultate nedavnih izbora.
Stoga je izgubio podršku čak i međusiromašnima, pa su neredi protiv vlasti buknuli i u glavnom gradu La Pazu. Nagli gubitak potpore rezultirao je Moralesovim begom u Meksiko, a možda je to trenutak kad bi Marinković mogao konačno opet da se vrati u rodni Santa Cruz de la Sierra.