"Njujork Tajms" donosi reportažu iz bolnice u Bruklinu u Njujorku koja se kao nezavisna zdravstvena ustanova suočava sa velikim izazovima u borbi protiv virusa korona. Nedostaje im uređaja za testiranje i zaštitne opreme, lekari obolevaju ili moraju u karantenu, a svakim danom biva sve teže.
Virus korona stigao je u Bolnički centar Bruklin pre tri nedelje, a dr. Silvi de Souza počela je da beleži detalje svakog potencijalnog slučaja na list papira, a u međuvremenu je ta brojka skočila na 800 potvrđenih slučajeva. Prva žrtva virusa korona u Sjedinjenim Državama upravo je iz Bruklina.
I ona i njene kolege pripremili su se za ovakav scenario, otkazali su većinu operacija kako bi smanjili broj pacijenata, odredili rendgensku sobu samo za pacijente za koje se sumnja da imaju virus, bacili se u potragu za dodatnom opremom, zabranili većini građana posete, razmestili medicinske sestre na nove pozicije i otvorili telefonsku liniju za pomoć građanima.
Bolnica stara 175 godina, u kojoj je književnik Volt Vitman u vreme Građanskog rata pacijentima donosio breskve i recitovao pesme, povećava svoj kapacitet, kao što je to zatražio njujorški guverner Endrju Kuomo.
Iako bolnica u Bruklinu ima licencu za lečenje 464 pacijenata, imaju toliko zaposlenih i kreveta da mogu zbrinjavati tek 250 do 300 pacijenata. Planiraju da povećaju taj broj za polovinu ako bude potrebno, ali i da ga udvostruče.
- Strahujem od više različitih stvari, izjavila je u sredu Dr. de Souza. Ako se obim pacijenata bude povećavao sadašnjom brzinom, brine je da već sledeće nedelje u hitnoj pomoći više neće biti prostora za prijem novih pacijenata. Strahuje da će morati da bira, ako veći broj pacijenata bude bio u kritičnom stanju.
ZAJEDNIČKA MOLITVA
Tog su jutra zdravstveni radnici u šatoru prvi put digli svoje ruke na sigurnoj distanci, kao da drže ruke i izrekli molitvu - da donose ispravne odluke, da budu zaštićeni od zaraze, zajedno sa svojim pacijentima. Dr. de Souza želi da to postane tradicija.
- To je sve što možemo učiniti, moliti se, držati se zajedno, ohrabrivati jedni druge, ne dopustiti da nas paralizuje strah, rekla je.
Za više od 40 posto bolničkih pacijenata, razmeštenih po zgradi, potvrđeno je da boluju od virusa korona ili se sumnja da su zaraženi, kao što je slučaj i s više od dve trećine pacijenata na intenzivnoj nezi. Do srede ih je umrlo četvoro, a troje od ponedeljka.
Više od polovine zaposlenih bolnice obolelo je od virusa korona, a potencijalno je zaraženo približno 50 zaposlenih na koje je virus preneo prvi pacijent bolnice, oboleo od virusa korona, koji je pokazao simptome dok je ležao u bolnici zbog drugog zdravstvenog problema.
Neki od njih su u karantinu. Najviše zabrinjava činjenica da su početkom nedelje, dva zaposlena bolnice bila na intenzivnoj nezi.
- Ovo izgleda kao nevidljivi rat - rekao je jedan zaposleni.
U ponedeljak je na hitnom prijemu dr. de Souza mislila da vidi poznato lice. Pacijent je toliko snažno kašljao da je jedva mogao da govori.
Mladi muškarac bio je 31-godišnji dr. Jiđijao Fan, jedan od osoblja bolnice, zaposlen na odeljenju oralne hirurgije koji je bio pozitivan na virus korona, a nije ranije imao zdravstvenih problema.
Bio je u izolaciji cele nedelje kući i mislio je da mu se stanje poboljšava, ali je onda počeo da iskašljava krv. Čekao je pregled pluća. Nije u rizičnoj grupi, osim zbog svog zanimanja.
Dr. Fan, pacijent i hirurg, ima poruku za naciju koja raspravlja o tome kako se boriti protiv pandemije. Između kašlja prošaputao je kratku poruku: Samo ostanite kod kuće.
ZALIHE ZAŠTITNE OPREME
Bolnica strogo čuva zalihe zaštitne opreme jer se brzo troši, ove nedelje posebno su tanki za zaštitnim odijelima.
Svaki zaposleni dobije set opreme koji sadrži masku N95 koja filtrira viruse, hiruršku masku preko toga, s plastičnim štitom. U setu je i tanko plavo odelo koje štiti ruke i prednji dio tela a otvoreno je na leđima te par plavih čizama. Reč je o donaciji rođaka lekara iz hitnog prijema. Svaki zaposlenik mora potpisati da je primio set, jedan na dan.
Bolnica nema matičnu tvrtku od koje može tražiti dodatnu opremu niti drugu instituciju s kojom može deliti resurse tokom pandemije za kulturološki raznoliku populaciju pacijenata s niskim prihodima.
- Kao nezavisna bolnica možemo da kontrolišemo svoju sudbinu, svoje resurse i stvarno činiti ono što mislimo da je uspravno za našu zajednicu, tvrdi Geri G. Terinoni, izvršni direktor bolnice.
Prošle nedelje ostali su bez testova za virus korona, a njihovi apeli za pomoć stigli su i do federalnih vlasti.
- Mi smo u katastrofalnom stanju, poručio je Terinoni.
Velika pošiljka testova stigla je u crnim sportskim automobilima. Stigle su kutije s testovima na koronavirus koje su dobili iz federalnih strateških rezervi, njih 200 komada. U ponedeljak ujutro stigla su dva stručnjaka iz američkog Centra za javno zdravstvo u plavim uniformama kako bi nadgledali upotrebu testova.
No isplivao je novi problem. Rezultati testova morali su se isporučivati direktno pacijentu, ali ne i bolnici. Dr. de Souza je odmah komentarisala da to teško može da funkcioniše.
- Mi ne možemo predvideti klinički tok lečenja nekog pacijenta, rekla je. Ako neko koristi cevčicu za disanje neće moći doći do telefona i dobiti rezultate testiranja. Čelnici bolnice pokušali su da reše taj problem i kutije testiranja nisu bile otvorene.
TESTIRAJU SE SAMO HOSPITALIZOVANI
Prema novim restrikcijama lokalnog zdravstvenog zavoda, lekari smeju da testiraju samo one ljude koji moraju biti hospitalizirani. Dr. de Souza je isprintala novi izmenjeni protokol za testiranje, osmi koji je bolnica primila u zadnjih nekoliko nedelja. Otišla je do hitnog prijema, pocepala stare kopije i zalepila nova uputstva na zid.
Pre nekoliko nedelja, bolnica je mogla da šalje briseve u gradsku laboratoriju za javno zdravstvo, koji je u istom danu vraćao rezultate. Sada kurir dvaput dnevno pokupi briseve i šalje ih u laboratoriju u Kaliforniju. U početku su rezultate čekali dva dana, potom četiri dana, sada je to nedelju dana.
- To nas uništava, kaže Terinoni.
U sredu su imali 65 pacijenata koji su čekali rezultate. Svaki je morao da bude izolovan u sobi koja se inače koristi za dva pacijenta.
Država je tražila od bolnice da poveća kapacitet kreveta za 50 posto. Terinoni je pronašao prostor, ali poručio da oni nemaju kreveta niti osoblja. Bolnica je od gradske ispostave Medicinske mreže volontera tražila lekare, sestre i respiratorne terapeute.
Kada je koronavirus stigao u bolnicu dr. de Souza je radila tri nedelje bez prestanka jer je njen zamenik morao u samoizolaciju. Rođena je u Parizu, kći je diplomate iz Benina i odrasla u nekoliko država, a specijalizaciju je završila u bolnici u Bruklinu.
- Moje srce je ovde.
Svojoj je porodici ponudila da se distancira od njih tokom pandemije ali oni insistiraju da dolazi kući svake noći. Kada stigne, odmah se istušira, i opere svoju odjeću u vreloj vodi. Spava u odvojenoj osobi od supruga i drži distancu od njega i svog odraslog sina i njegove devojke koji su uselili kod njih.
- Želim da ostanu zdravi, to je moja glavna briga. Mislim da svaki zdravstveni radnik brine o tome.
JOŠ TEŽI DANI SLEDE
Dr. Silvi de Souza svesna je da dolaze teži dani. Proganjaju je priče italijanskih lekara koji uskraćuju brigu starijim pacijentima ili nisu u mogućnosti da im pruže adekvatnu podršku jer imaju prepune bolnice.
- Pitam se čeka li nas ista sudbina.
Neki pacijenti koji su pregledani i poslani kući vratili su se zbog poteškoća s disanjem pa su ih morali staviti na respirator.
- Postaje svakim danom sve teže.
Na intenzivnoj nezi je 18 kreveta, a u sredu uveče postavili su još šest.
- Sve je puno, a dve trećine pacijenata je pozitivno na virus korona ili se sumnja da su zaraženi, tvrdi dr. Džejms Gasperino.
Pacijenti oboleli od virusa korona kod kojih se razvije upala pluća moraju obično biti na respiratoru dve do tri nedelje. U ovom trenutku bolnica ima 61 respirator, a razmišljaju o kupovini novih.
- Razmišljamo o tome da dva pacijenta stavimo na jedan respirator, a neki stručnjaci veruju da bi to bilo rizično.
Ističu da moraju da simuliraju taj proces kako bi bili sigurni da to funkcionisati. U međuvremenu su dobili 12 novih respiratora od tri različite ustanove.
Uprkos svim problemima, osoblje bolnice nastavlja s radom.
- Oni jednostavno uzimaju hrabrost u svoje ruke. Obuku uniformu i pojave se na poslu. Naravno da ih muči teskoba, naravno da ih je strah, sve je to ljudski. Niko od nas ne zna kako će ovo završiti. Ne znamo hoćemo li se mi zaraziti. Ali niko od njih dosad nije napustio svoj poziv, ispričala je de Souza.
(jutarnji.hr)