Prema sporazumu kojem je posredovala Rusija Jermenija je izgubila kontrolu nad ogromnim dijelom teritorije u vezi sa kojom se spori sa Azerbejdžanom.
Prema sporazumu, Azerbejdžan će zadržati kontrolu nad zemljom koju je zauzeo tokom ovog posljednjeg sukoba, a dobiće i teritorije van Nagorno-Karabaha koje su do sada bile pod jermenskom kontrolom. Taj prenos kontrole će se vršiti u etapama.
Map shows areas of Karabakh that Armenia is gradually vacating and handing to Azerbaijan, part of a historic deal that seeks to end conflict there For more: https://t.co/zlMnYGX10x pic.twitter.com/FgUeW93BKG
— TRT World (@trtworld) November 11, 2020
Dogovoreno je da Jermenija vrati Azerbejdžanu region Kelbadžar do 15. novembra, a Lačin do 1. decembra. Takođe, Jermenija mora do 20. novembra da preda i dijelove Adgamskog i Gazahskog regiona Azerbejdžana koje trenutno drži.
Biće uspostavljen i takozvani Lačinski koridor širine pet kilometara koji će biti pod kontrolom mirovnjaka koje je poslala Rusija kako bi se obezbijedila veza Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Lačinski koridor će tako biti jedina veza Jermenije i teritorije koju kontrolišu Jermeni u Nagorno-Karabahu.
The ceasefire map of Nagorno Karabakh. Two Azeri enclaves and two Armenian enclaves in enemy territory are included in the treaty as well: Lucky for Armenia, the Russian intervention stopped the Azeri advance before the whole area is lost.#NagornoKarabakh #Armenia #Azerbaijan pic.twitter.com/0eC71T6fuu
— Black Dollar تبع الجيوبوليتيكس (@DollarLebanese) November 11, 2020
U prividnom pokušaju pariteta predviđen je sličan, ali mnogo neodređeniji "koridor" kojim bi trebalo da se Azerbejdžan poveže sa svojom enklavom Nakčivanom, koja se graniči sa Jermenijom, Iranom i Turskom.
Ova tačka sporazuma je jedan od potencijalno najznačajnijih ishoda, jer je priroda takve azerbejdžanske veze kroz jermensku teritoriju i dalje nejasna i nedefinisana, pa postavlja potencijalno opasna pitanja o suverenitetu.
Sve u svemu na kraju ispada da će jermenske vlasti kontrolisati oko trećine teritorije u odnosu na ono što je bilo defakto njihovo još od devedesetih godina.
Ostao im je Stepanakert, glavni grad Nagorna, koji je pretrpio teško granatiranje i iz koga je veliki broj Jermena već pobjegao nakon što je ostao bez krova nad glavom.
Kako piše "Gardijan", osim što je povratio teritoriju koju je izgubio u ratu s Jermenijom devedesetih godina, čini se da je Azerbejdžan takođe "skinuo sa stola" pitanja oko referenduma o odluci o budućnosti Nagorno-Karabaha, a ta pitanja su bila karakteristika mirovnih pregovora tokom protekle dvije decenije.
Zbog potpisivanja sporazuma su u Bakuu zadovoljni, ali su u Jerevanu izbili nasilni protesti u kojima je pretučen predsednik parlamenta i izvršeni upadi u vladine institucije.
(B92)