JEDANAEST godina od proglašenja Ustava nezavisne Crne Gore otvara se nova priča o izmenama i dopunama ovog najvišeg pravnog akta države. Da li će politički akteri “zaorati” duboku brazdu ili će promene biti kozmetičke prirode pokazaće vreme. Jer o novom Ustavu se govori kada su političke tenzije u državi prilično narasle zbog nacionalnih, religijskih pitanja i koji potresaju Crnu Goru uzduž i popreko. Pominju se izmene u državnim simbolima, jeziku...
Vladajuća Demokratska partija socijalista spremna je na razgovore.
- I to ako se postigne saglasnost o izmenama nekih aspekata izbornog zakonodavstva ili dogradnji ambijenta u kome se sprovode izbori, jer njihovo sprovođenje zahteva izmenu ustavnog okvira - podvukao je Branimir Gvozdenović, visoki funkcioner ove partije i potpredsednik Skupštine Crne Gore. - DPS ima mehanizme da spreči sve ono što bi odstupalo od državnog interesa.
Predsednik Bošnjačke stranke i potpredsednik Vlade Crne Gore, Rafet Husović, poručio je da njegova partija u stranačkim papirim ima overeno da bi polumesec trebalo da bude deo državnih simbola i da od toga ne odustaje, ali da time neće ucenjivati koalicione partnere.
Profesor dr Srđa Vukadinović, politički analitičar, kaže za “Novosti” da ukoliko dođe do ustavnih promena, one će biti “kozmetičke”.
- Crna Gora je podeljena po mnogim šavovima - identitetskim, nacionalnim, jezičkim, religijskim, ekonomskim, regionalnim, političkim i one uvek izbiju u prvi plan kada vlast ne može da nađe rešenje za ekonomske probleme, standard građana, nezaposlenost i slično. Podele su, nažalost, dublje nego 2006. kada je Crna Gora obnovila državnu nezavisnost. Ne verujem da će Ustav pretrpeti neke drastične izmene, a priča o njima trajaće onoliko koliko to bude potrebno DPS - kaže Vukadinović.
Zahvaljujući glasu poslanika Pokreta za promene, aktuelni Ustav usvojen je 2007.
- Mi smo tada glasali za Ustav zato što smo procenili da je to u interesu konsolidacije tek obnovljene nezavisnosti i korak ka procesu pomirenja i prevazilaženja referendumskih podela. Kao i tada, kad smo glasali za Ustav, tako i danas, iz istih motiva, smatramo da je vreme pokazalo da je neophodno pristupiti ustavnim promenama u cilju demokratske konsolidacije i izgradnje novog konsenzusa o Crnoj Gori kao zajedničkoj kući za sve - kaže Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene. - Ustav bez demokratije i unutrašnjeg konsenzusa o temeljnim vrednostima društva je samo obično parče papira.
Postupak oko Ustava pre 11 godina počeo je u vreme SCG - 2003. godine, kada je crnogorska Skupština formirala Savet za ustavna pitanja u čiji sastav su ušli profesori Univerziteta Crne Gore. To je bio početak saradnje sa Venecijanskom komisijom, konsultativnim telom Saveta Evrope za demokratiju. U junu 2007. godine pripremljeno je mišljenje Komisije na nacrt Ustava sa preporukama koje su i na osnovu javne rasprave ugrađene u tekst najvećeg pravnog akta države - novi Ustav. Potpisnici platforme za pregovore sa vlašću bili su predstavnici Srpske liste, Pokreta za promene, SNP, Narodne stranke, Demokratske srpske stranke, Albanske alternative i Demokratskog saveza u Crnoj Gori. Ustavna skupština usvojila je ustavni prvenac glasovima 55 poslanika, dok je 21 bio protiv. Tadašnji šef parlamenta Ranko Krivokapić (SDP) proglasio je Ustav koji prvi put u pravni poredak te republike uvodi primat međunarodnog nad unutrašnjim pravom. Država je zadržala građanski karakter, a u preambuli su pobrojani svi narodi koji u njoj žive. Rodna ravnopravnost postala je ustavna kategorija, predviđene su demokratska i civilna kontrola vojske i bezbednosnih službi, kao i novi institut parlamentarne kontrole rada Vlade kroz parlamentarnu istragu.
JEZIK
NOVIM Ustavom Crne Gore crnogorski jezik uvodi se kao službeni, dok su u “službenoj upotrebi” - srpski, bosanski, albanski i hrvatski.
SIMBOLI
ZA predstavnike Srba i Bošnjaka u Skupštini Crne Gore sporni su državni simboli. Dok Srbima smetaju zastava, grb i himna, Bošnjaci ovih dana ističu da se na državnoj zastavi treba naći polumesec.