MISLIO sam da je presuda Višeg suda u Podgorici, donesena posle višegodišnjeg suđenja, samo još jedna u nizu pogrešnih. Međutim, posle presude Vrhovnog suda Crne Gore, svestan sam da nema pravde za porodice žrtava NATO bombardovanja Murina. NATO mi je ubio oca, a sada ga je država ponovo ubila.
Ovako, za "Novosti", komentariše presudu Vrhovnog suda Crne Gore penzionisani prosvetni radnik Ljubomir Ljubo Komatina, čijeg su oca Manojla Mana, takođe nekadašnjeg prosvetnog radnika, 30. aprila raskomadale NATO rakete nadomak starog kamenog mosta u Murinu, zajedno sa još pet osoba, od kojih su troje bili deca.
Naime, Vrhovni sud je posle silnih suđenja i presuda, u postupku revizije kazao da porodica Manojla Komatine mora državi Crnoj Gori da vrati 69.000 evra dobijenih na ime odštete za duševne bolove i nekoliko hiljada evra kamate na ime sudskih troškova.
Tuženi u ovom predmetu su bili država Crna Gora, MUP, Ministarstvo odbrane i Uprava policije.
- Vrhovni sud je, donoseći ovakvu odluku, unapred osujetio nameru ostalih porodica čiji su najbliži članovi, među kojima su i deca, žrtve zločina u Murinu, da tuže državu i dobiju naknade - kaže, za "Novosti", pravni zastupnik porodice Komatina, advokat iz Rožaja Velija Murić. - Država Crna Gora je po Ustavu dužna da štiti živote i imovinu građana, a zašto u ovom slučaju nije uspela, pitanje je za sebe, ali je to ne oslobađa odgovornosti da nadoknadi štetu. Sistem samozaštite je u ovom slučaju zakazao, tako da građani, kao što je bio slučaj u nekim drugim događajima, nisu blagovremeno obavešteni o preletima i ciljevima NATO-a, iako je tada glavnokomandujući Vesli Klark javno potvrdio da su svi preleti i svi ciljevi javno najavljivani, kako bi se izbegle ljudske žrtve.
Branislav Otašević
Ljubomir Komatina smatra da postoje dva razloga za ovakvu presudu.
- Prvi je želja da izbegnu isplatu odštete drugim porodicama žrtava, a drugi je politički pritisak - tvrdi Ljubomir, koji, kako kaže, i danas sanja svoje učenike raskomadane NATO projektilima.
- Slično su prošle i ostale porodice koje su zahtevala odštetu od države - kaže Murić. - Dobile su spor pred Osnovnim sudom u Podgorici, ali Viši sud, shodno odluci Vrhovnog suda, poništavao je te odluke. Onako, po inerciji.
Sećanje na žrtve u Murinu
Advokat Murić se pita zašto su građani Murina prepušteni obesnim NATO pilotima i nisu upozoreni na njihov dolazak, kao što je činjeno prilikom svakog najavljivanja preleta Podgorice, Berana ili pak Plava, koji je najbliži Murinu, gde su građani na propisani način uzbunjivani sirenama, kako bi se sklonili.
- Ko može platiti roditeljima raskomadanu decu? - pita se predsednik MZ Murino Branislav Otašević. - Umesto da priznaju da su grešni, da zamole za oproštaj građane Murina, da se izvine za tragediju kojoj su kumovali i da kažu da nisu ispunili nijedno od obećanja datih meštanima u vezi sa obnovom, oni od žrtava traže pare. Bezočno, nema šta.
Julijana Brudar, Miroslav Knežević i Olivera Maksimović
NASTRADALI U BOMBARDOVANjU
U prvom od nekoliko bombardovanja mosta u Murinu, poginuli su Miroslav Knežević (14), Olivera Maksimović (13) i njena sestra Julija Brudar, obe iz Prištine, Vukić Vuletić (46), Milka Kočanović (69) i Manojlo Komatina (72). Ranjeni su Korina Milović iz Murina, Svetlana Zečević iz Andrijevice, Željko Bjelanović iz Velike, Slavko Mirković iz Gračanice, Danilo Jokić iz Velike, Darko Mijović iz Podgorice, Mirko Šoškić iz Ulotine i Vasko Čejović iz Berana.
Velija Murić
